VA­ŠING­TON- Po­sle po­sled­nje de­ba­te pred­sjed­nič­kih kan­di­da­ta de­mo­kra­ta i re­pu­bli­ka­na­ca, Hi­la­ri Klin­ton i Do­nal­da Tram­pa, Ame­ri­ka ima tri ne­dje­lje da se pre­sa­be­re pri­je ne­go što po­dje­la u dru­štvu ne ode pre­da­le­ko.
Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je Klin­to­no­va u bla­goj pred­no­sti, ali ana­li­ti­ča­ri upo­zo­ra­va­ju da je još sve ne­iz­vje­sno.
Bez ru­ko­va­nja, uz uvre­de i sa ve­o­ma ma­lo ozbilj­nog po­li­tič­kog raz­go­vo­ra, ta­ko bi se mo­gla opi­sa­ti po­sled­nja de­ba­ta Do­nal­da Tram­pa i Hi­la­ri Klin­ton. Ono što kan­di­da­ti ni­su do­re­kli na bi­ni, či­ni­li su po­li­ti­ča­ri i ana­li­ti­ča­ri u „spin ale­ji” me­di­ja cen­tra. U za­vi­sno­sti od bo­je za­sta­ve pod ko­jom sto­je, da­va­li su i vi­đe­nje de­ba­te.
„Mi­li­o­ni lju­di su gle­da­li Tram­pa, a on im se obra­ćao iz sr­ca. To su tra­ži­li”, sma­tra bi­zni­smen i Tram­pov ak­ti­vi­sta.
Kon­gre­smen De­mo­krat­ske par­ti­je Džu­di Ču ka­že da je ve­o­ma za­bri­nu­ta zbog Tram­po­vih pri­sta­li­ca. Mo­gli bi da iza­zo­vu ne­re­de na bi­ra­li­šti­ma, sma­tra Ču.
Ana­li­ti­ča­ri mi­sle da je de­ba­ta bi­la egal, ali da to ide na­ru­ku Hi­la­ri.
„Pr­va po­lo­vi­na pri­pa­la je Tram­pu, po­sle je bio sla­bi­ji. On mo­ra mno­go da se po­tru­di. Ni­sam si­gu­ran da će mu ve­če­ra­šnji na­stup do­ni­je­ti mno­go bi­ra­ča”, ocje­nju­je pro­fe­sor na Uni­ver­zi­te­tu "Las Ve­gas" Dej­vid Da­mor.
Naj­ve­ći pa­žnju je pri­vu­klo Tram­po­vo iz­bje­ga­va­nje da od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li će, ako iz­gu­bi, pri­zna­ti re­zul­ta­te iz­bo­ra.
Tramp je u pra­vu, tvr­di Ru­dolf Đu­li­ja­ni, nje­gov sa­vjet­nik i sa­rad­nik.
„Mo­ra da osta­vi tu mo­guć­nost. Klin­to­no­vi će ura­di­ti sve da po­bi­je­de. Vi­ki­liks to po­tvr­đu­je”, is­ti­če ne­ka­da­šnji gra­do­na­čel­nik Nju­jor­ka.
Tram­po­vi pro­tiv­ni­ci upo­zo­ra­va­ju da je ta iz­ja­va ve­o­ma opa­sna.
Ova de­ba­ta ni­je bi­la naj­go­ra od tri, ka­ko su ne­ki prog­no­zi­ra­li, ali će bi­ti upi­sa­na u isto­ri­ju kao pr­va u ko­joj se uče­sni­ci ni­su ru­ko­va­li. Ni pri­je, ni po­sle. Ako su na po­čet­ku to iz­bje­gli ta­ko što su do­šli sa­mo do go­vor­ni­ca, na kra­ju je po­sta­lo ja­sno da po­sto­ji na­mje­ra jer su pu­te­vi mo­ra­li da im se ukr­ste. A i ru­ko­va­li su se sa mo­de­ra­to­rom Kri­som Va­la­som.
Va­las je po­ka­zao da je od­li­čan no­vi­nar, ali re­la­tiv­no slab mo­de­ra­tor. Do­du­še, ni­su mu na­ru­ku išla ni pra­vi­la ko­ja su pred­vi­đa­la de­set mi­nu­ta slo­bod­ne di­sku­si­je po­sle uvod­na dva mi­nu­ta za sva­ko pi­ta­nje za sva­kog kan­di­da­ta. Hi­la­ri Klin­ton i Do­nald Tramp po­vre­me­no su se nad­gla­sa­va­li, de­ša­va­lo se da sve tro­je (i mo­de­ra­tor) go­vo­re uglas, što ne pri­li­či de­ba­ti. Ta­ko­đe, u ne­ko­li­ko na­vra­ta mo­rao je da umi­ru­je pri­sut­ne u sa­li zbog gla­snog smi­je­ha i slič­nih re­ak­ci­ja.
Za­to je imao od­lič­na pi­ta­nja i in­si­sti­rao je na od­go­vo­ri­ma. Za­hva­lju­ju­ći to­me, do­bi­li smo ne­ko­li­ko te­ma o ko­ji­ma će me­di­ji ras­pra­vlja­ti na­red­nih ne­dje­lja. Pr­va je, na­rav­no, na­mje­ra­va li Tramp da pra­vi pro­ble­me ako iz­gu­bi.
Osta­vi­ću vas u ne­iz­vje­sno­sti, bio je nje­gov ko­na­čan od­go­vor na po­no­vlje­no pi­ta­nje da li će po­što­va­ti tra­di­ci­ju i po­zva­ti pro­tiv­ni­cu da joj če­sti­ta ako iz­gu­bi iz­bo­re. Ni­je pro­pu­stio da je na­zo­ve pre­va­rant­ki­njom i la­žo­vom, ne­ko­li­ko pu­ta, ali gle­da­o­ci u Sa­li (ko­ji ni­su iz nje­go­vog kam­pa) sma­tra­li su da je pre­tje­rao ka­da je re­kao da je Hi­la­ri „gad­na že­na“ (nasty wo­man).
To je bi­la glav­na te­ma u ale­ji spi­no­va, od­no­sno me­di­ja cen­tru u ko­ji po­sle de­ba­te do­la­ze ana­li­ti­ča­ri, po­li­ti­ča­ri i jav­ne lič­no­sti ka­ko bi iz­ni­je­le svo­je mi­šlje­nje o de­ba­ti.
Mark Kju­ban, bi­zni­smen i Tram­pov ar­hi­ne­pri­ja­telj, ob­ja­šnja­vao je no­vi­na­ri­ma ka­kva je Tramp šte­to­či­na i ne­pri­ja­telj de­mo­kra­ti­je. Sti­ven Bol­dvin, glu­mac, pi­tao se ka­ko je Tramp uop­šte sti­gao ova­ko da­le­ko. Dže­si Džek­son, po­li­ti­čar, zgra­ža­vao se nad ta­kvim sta­vom. Dok je Ru­di Đu­li­ja­ni, ko­ji vje­ro­vat­no vi­še mr­zi Hi­la­ri ne­go što baš vo­li Tram­pa, pod­sje­ćao da se i Al Gor slič­no po­na­šao na iz­bo­ri­ma 2000. i još je do­so­lio re­kav­ši da su Klin­to­no­vi sprem­ni na sve ne bi li po­bi­je­di­li na iz­bo­ri­ma.
Ame­ri­kan­ci će vam re­ći da su Tram­po­ve pri­sta­li­ce uglav­nom bi­jel­ci bez fa­kul­te­ta, što je zna­čaj­na ba­za, ali ne­do­volj­na za po­bje­du na iz­bo­ri­ma. Na ovoj de­ba­ti tre­ba­lo je da pri­vu­če neo­d­luč­ne, a pri­je sve­ga re­pu­bli­kan­ce ko­ji stre­pe od nje­ga. Nji­ma se obra­ćao ka­da je spo­mi­njao pri­mje­re dr­ža­va iz ko­jih po­slo­vi bje­že u ino­stran­stvo (Flo­ri­da, Pen­sil­va­ni­ja), ali ne­u­tral­ni­ji po­sma­tra­či mi­sle da ni­je ura­dio do­volj­no.
S dru­ge stra­ne, Hi­la­ri se ni­je naj­bo­lje sna­šla ka­da ju je Tramp pro­zi­vao zbog li­ce­mjer­ja, za­la­ga­nja za pra­va že­na i isto­vre­me­no uzi­ma­nje do­na­ci­ja od Sa­u­dij­ske Ara­bi­je i još ne­kih ze­ma­lja u ko­ji­ma ta pra­va ni­su baš za ugled, bla­go re­če­no. Ali je de­lo­va­la si­gur­ni­je, glas joj je bio sna­žni­ji, ni­je se hva­ta­la u Tram­po­ve zam­ke da se de­ba­ta okre­ne u za­i­sta gad­nom prav­cu.
RTS


Po­di­je­lje­na na­ci­ja

Ono što ni­ka­ko ni­je do­bro je­ste to što kan­di­da­ti osta­vlja­ju iza se­be po­di­je­lje­nu na­ci­ju ša­lju­ći čak po­ru­ku da je kom­ši­ja ko­ji gla­sa za onog dru­go­ga vrije­dan pre­zi­ra i ne za­slu­žu­je da mu pru­ži­te ru­ku. Je­dan ov­da­šnji pro­fe­sor na to je re­a­go­vao kraj­nje za­bri­nu­to re­kav­ši da mno­gi od tih lju­di ima­ju oruž­je i da ne smije ni da po­mi­sli šta bi sve mo­glo da se do­go­di ako se iz­bor­na noć za­o­štri.
Ame­ri­ka ima tri ne­dje­lje da se pre­sa­be­re pri­je ne­go što po­dje­la u dru­štvu ne ode pre­da­le­ko. Ako su Tramp i Hi­la­ri mo­de­li tog po­mi­re­nja, on­da su vi­je­sti odav­de ve­o­ma lo­še. A ra­čun će pla­ća­ti cio svi­jet.


Klin­to­no­va pr­va do­bi­la apla­uz

Su­de­ći po pr­vim ko­men­ta­ri­ma u me­di­ji­ma, a svi ame­rič­ki me­di­ji ima­li su naj­ma­nje je­dan i po sat po­sta­na­li­ze de­ba­te, Tramp je pro­šao go­re. Go­vo­ri se o nje­go­vim po­mir­lji­vim ri­je­či­ma o Pu­ti­nu, in­si­sti­ra­nju na za­bra­ni abor­tu­sa, te­škim ri­je­či­ma upu­će­nim pro­tiv­kan­di­dat­ki­nji.
Ocje­na je da je Hi­la­ri bi­la bo­lja, pre­ci­zni­ja, ka­ko oni vo­le da ka­žu ov­dje – pred­sjed­nič­ki­ja. S dru­ge stra­ne, Tram­po­ve upa­di­ce bo­lje su za­ba­vlja­le pu­bli­ku u sa­li, ko­ja se vi­še pu­ta na­smi­ja­la, ma­da se de­ša­va­lo da to ura­di na po­gre­šnom mje­stu.
Re­ci­mo, ka­da je Tramp po­ku­šao ozbilj­no da ka­že ka­ko po­štu­je že­ne. S dru­ge stra­ne, pr­vi apla­uz osvo­ji­la je Hi­la­ri Klin­ton (Tram­po­vi su uz­vra­ti­li već na sle­de­ćoj re­pli­ci), ma­da tre­ba na­gla­si­ti da je pu­bli­ci i usme­no i pi­sme­no sa­op­šte­no da ne smi­je da se ogla­ša­va.


Pri­zna­će re­zul­ta­te iz­bo­ra – ako po­bi­je­di

VA­ŠING­TON - Re­pu­bli­kan­ski kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka SAD Do­nald Tramp iz­ja­vio je ju­če da je spre­man da obe­ća da će pri­hva­ti­ti iz­bor­ne re­zul­ta­te – ako po­bi­je­di, pre­no­si Ej-Bi-Si njuz.
„Že­leo bih da obe­ćam i da se oba­ve­žem svim svo­jim gla­sa­či­ma i pri­sta­li­ca­ma i svim gra­đa­ni­ma SAD da ću u pot­pu­no­sti pri­hva­ti­ti re­zul­ta­te ovih isto­rij­skih pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra – uko­li­ko po­bi­je­dim”, re­kao je Tramp na pred­iz­bor­nom sku­pu u De­la­ve­ru.
A po­tom je, ka­ko na­vo­de AFP i Roj­ters, na­po­me­nuo da će pri­hva­ti­ti „čist iz­bor­ni re­zul­tat”, ali da za­dr­ža­va pra­vo da ga ospo­ri u slu­ča­ju da se re­zul­tat mo­že do­ve­sti u pi­ta­nje.
To­kom si­noć­nje de­ba­te sa de­mo­krat­skim kan­di­da­tom Hi­la­ri Klin­ton, Tramp ni­je htio da se oba­ve­že da će pri­hva­ti­ti re­zul­ta­te.
„Ono što ka­žem da ću vam re­ći kad do­đe vri­je­me. Dr­ža­ću vas u ne­iz­vje­sno­sti, OK?”, re­kao je on.
Tramp je do sa­da vi­še pu­ta tvr­dio da su iz­bo­ri „na­mje­šte­ni”.